Oštrim i sigurnim koracima korača kroz dugački hodnik visoka lepo građena devojka u crnom sakoo krojenom po njenoj meri sa plavom kosom vezanom u cvrsto podignutu punđu. Njena pojava potvrđuje njenu sigurnost. Njeno grubo, a u isto vreme elegantno kucanje na vrata odaje njenu snagu i u isto vreme njenu ženstvenost.
-Dobar dan! Ja sam Andjela Dimitrov advokatica ovde optuženog gospodina Marića.
Svi u sali i sam tužioc su odmah znali da je ovaj slučaj izgubljen, jeg gospođica Dimitrov ni jedan slučaj nije izgubila.
Anđela je o svakom slučaju pre nego što ga prihvati dobro razmislila jer nije htela da oslobodi nekog krivice, a da taj to nezaslužuje. Svaku svoju nedoumicu je rešavala sa svojim ocem koji je bio jako poznat i cenjen advokat.
-Anđela ovaj slučaj nemoj braniti. Sve optužbe govore protiv gospodina Popovića.- Besplatan savet svog oca je dobila, a da ga pri tom nije ni tražila.
-Mislim da grešiš.- odmahnula je glavom dok joj je pogled pao na fasciklu ispred sebe koja je još uvek stojala otvorena na stolu.
I taj dan je bio kao i svaki predhodni, kancelarija, sudnica i opet kancelarija, samo što je ovog puta u kancelariju ušla njena sekretarica Nina sa ogromnim buketom crvenih ruža i porukom. "Za uspešnu poslovnu saradnju. Momir Popović."
-Nina iznesi to napolje. Znaš da neprimam ništa od klijenata.
-A, šta da radim sa cvećem? Baš su divne ruže.- Anđela je pogledala Ninu koja se odmah okrenula i sa cvećem izašla napolje iz kancelarije. Anđelin pogled nije dozvoljavao pitanja i komentare.
Cveće je stavljeno u vaznu i ostavljeno na prozoru čekaonice u nadi da neće i tu smetati.
Anđela je odmah posle toga prionila na posao da pročita dosije gospodina Popovića. Nije davao nadu na prvi pogled. Sve je ukazivalo da je Popović kriv.
Momir Popović je bio šarmantan i veoma lep gospodin, sa manirima obrazovanog čovek. Videlo se da je držao do sebe i da je bio pravi dzetlamen koji zna šta hoće. Delovao je pošteno i nije mu odgovarala optužba za porneveru novca za koji je bio optužen u banci koju je vodio.
-Težak je slučaj, ali takav čovek neodgovara profilu krivca.-zamišljeno je odgovorila Anđela svom ocu koji je pogledao preko rama naočala i osmehnuo se jer je dobro poznavao svoju tvrdoglavu kćerku.
-Ovo ti je još jedan u nizu izazova.- sa osmehom rece otac.
-Da! I znam da ću ga dobiti.
-Po, čemu zaključuješ kada ništa neide u prilog gospodinu Popoviću?- bio je uporan njen otac.
-Neki moj instinkt mi govori da čovek nije kriv.- bila je još upornija Anđela
-Izgubićeš ili ćeš krivca osloboditi krivice! Znam da je to sve u opisu posla, ali ti nisi neko ko prihvata poraz.
-Pa, samo gledaj i videćeš.- reče to pomalo vragolasto, jer Anđela je delovala hladno i agresivno, a ispod tog oklopa bila je velika emotivna devojka puna ljubavi.
-Halo, Gospodine Popoviću ovde advokatica Anđela Dimitrov. Zovem da vam saopštim da prihvatam vaš slučaj i da od sutra radim na njemu.
-Hvala gospođice Dimitrov na ukazanom poverenju.- Momir je bio zadovoljan jer boljeg advokata nije mogao da nađe. Ni sam ne zna kako je u sve ovo upleten. Bio je rasejan posle razvoda sa suprugom pa je potpisivao i nečitajući šta potpisuje i onda buum stiže policija, klijenti ozlojađeni..
I onda ču reč PRONEVERA.. Pa zar ja? to je nemoguće! Nisam ja takav čovek. I eto ga na optuženičkoj klupi. Sve je ukazivalo protiv njega, ali verovao je u pravdu i sposobnosti ove advokatice. Sviđala se njemu advokatica ne samo kao advokat već i kao žena.
Suđenje je dugo trajalo, ređala su se ročišta jedno za drugim, Momir je gubio nadu, ali ne i advokatica. Anđela je tražila način da dokaže njegovu nevinost, mesece i mesece danonoćnog rada je posvetila tom slučaju da bi na kraju i uspela da dokaže nevinost čoveku koga je sud skoro i osudio.
Andjela je ponposno izšetala iz sudnice sa osmehom pobede.
-Gospođice Dimitrov da li vodite na ručak?- obrati joj je tužilac sa nekako kiselim osmehom.
-Naravno gospodine Stojanoviću- Nasmeja se Anđela kad vide kiselo lice svog kolege tužioca.- u sedamnaest časova u restorannu Bingo.
Momir je sačekao advokaticu ispred kancelarije sa flašom viskija i buketom cveća. Ovog puta Anđela nije mogla da odbije, a i nije ni želela ni odbiti tako divan buket cveća.
Vreme koje je provela sa Momirom bilo je poslovnog karaktera, ali ipak se nekako vezala za njega. Nije joj taj osećaj bio poznat, pa je mlada advokatica bila na klizavom terenu sa šarmantnim, lepim i veoma sposobnim čovekom.
Druženje Anđele i Momira se nastavilo, ali sasvim drugim tokom. Ona je za njega izborila pravdu i dokazala njegovu nevinpost, a on se izborio sa njenim hladnim i drskim držanjem i poklonio joj ceo svoj svet i srce koje je sa advokatice otopilo led i darovalo joj predivne blizance devojčicu plave kose i pogleda koji netrpi puno pitanja i komentara i dečaka hrabrog i sigurnog u sebe, velikog šarmera..
Нема коментара:
Постави коментар