Kao dete sam volela slušati priče koji su stari naši pričali u večerima dokolice. Upijala bih svaku reč i slušala od straha širom otvorenih očiju. Ovo je priča jednog dede Pante koji je bio nepresušni izvor svakojakih priča.
Beše to o Ivandanju, sunce greje, konji lagano kaskaju po prašnjavom drumu dok se moj ćaća i ja truckamo na starim rasklimanim šinskim kolima. Ćutimo obojica i udišemo mirise livadskog cveća i prašine sa seoskog druma koju konji kaskajući osavljaju za sobom. Kad u tom ti na sred druma stvori žene. Niotkud, samo ko s neba da pade eto je posred druma. Uplašiše se i konji. Ćaća zaustavi konje i začkilja očima da je bolje vidi jer sunce nam bije pravo u oči.
- Šta ti treba? - upita je moj ćaća.
Ona ćuteći stoji i gleda.
- Pomeri se da prođemo, nemamo ti mi vremena stajati posred druma, ako hoćeš sedi u kola da te povezemo - reče joj ćaća, ali ga žena ne posluša.
Sad već besan siđe s kola i priđe joj.
- Šta je gazda, udarićeš me ko tvoju sirotu ženu i ove jadne konje? - sa puno drskoti upita žena sa druma.
- Štaaaa... - zasikće moj ćaća i u dva skoka dođe do nje. Podiže pesnicu da je udari, kad gle čuda žena se nekako skloni na drugu stranu druma, ćaći iza leđa. Jauknu on ne znam ja zašto, a ona se oglasi, sad već nekim drugačijum glasom.
- Boli li te gazda? Vidiš ni dotakla te nisam, a tebe boli ko da te pesnicom udaraju. Eee, tako boli i tvoji sirotu ženu kada je ti pijan i besan tučeš.
- Ko si ti? Ti si đavo - poviče ćaća.
- Ne, ja sam tvoje žene majka.
- Ona je umrla još pre nego sam ja moju ženu i upoznao - zbunjen ćaća, a ja uplašen. Ćaću zbunjenog nikad video nisam, a babe upoznao nisam.
- Da, umrla sam pre nego što se moje jadno dete i udalo za tebe, više njenu patnju gledati ne mogu. Podigneš li ruku još jednom na nju, osušiće ti se odmah ta podignuta ruka.
Kako je to rekla, tako je i nestala.
Na slavu kod kuma nismo otišli jer kaže mi ćaća da smo se s pola puta vratili jer sam usput od jakog sunca dobio vrućicu i da su me danima spašavali. Nekim čudom sam se izborio sa bolesti, pa sam mislio da sam ovaj san usnio. A kada sam ispričao ćaći i majci šta sam sanjao rekoše da mi je to od visoke temperature i ja sam tako mislio sve dok se nije desilo da je ćaća došao sa vašara pijan, jer uvek je voleo po vašarima sedeti u šatoru dok mu pevaljka peva i vrti se oko stola.
Dođe on tako jedan dan pijan kući i poče kao i obično bez ikakvog razloga vikati na majku, podiže on ruku na nju i zajauka kao da mu neko ruku izčupa iz ramena. Majka se prepade i ja sa njom, ćaća jauče i jauče. Traži doktora. Posla me majka u seosku ambulantu po starog doktora. Gledao ga doktor i nije znao šta mu je s rukom. Ruka je bila sve crnja i crnja i svakim danom bila suvlja. Na posletku kao grana od duda bila je suva i hrapava. Tada je ćaća rekao da ono kada sam ja zamalo umro od vrućice, to mi je bilo od strave, jer ono nije bio san, ne zna šta je bilo, ali san nije. Onda nije želeo verovati u to, a sad veruje da je ženina majka s onog sveta došla da zaštiti ćerku. Od tada se promenio prema majci, nije je više tuka, niti je pio. Pričao je svima o tom susretu sa duhom pokojne babe, neki su verovali, neki mislili da je lud. Svako je verovao u šta je hteo, moj ćaća često mi je govorio: ti sine upoznade mrtvu babu, a ja mrtvu taštu, boga mi voleo bih da je ni tad video nisam, ali ko zna zašto je bilo baš tako, ko zna...
Нема коментара:
Постави коментар