Veče previše sparno, nema spavanja...
Letnja sparina čoveka iscrpljuje, pa svako traži način da se rashladi i opusti kako najbolje zna. Bilo to kupanjem u bazenu ili hladnim napitcima... Svejedno je, bitno je samo rashladiti se.
Sedneš u duboki hlad, zavaljena u stolicu i kuliraš uz piće i muziku...Grad pun ljudi, bašte kafića pune, konobari samo obletaju između stolova.
-Ej, gde si odlutala?- lagano po ruci udari me drugarica.
-Nigde, opustam moždane vijuge.- odgovorih joj uz smeh.
-Vidi onog lika, kako je dobar.-Jelena pokaza glavom na tipa.
Okrenuh se u pravcu gde mi je glavom pokazala i vidoh gospodina savršenog.
-A, zaboravi na njega.- uz uzdah joj odgovorih.
-Zašto?- upita zbunjeno me gledajuci.
-On ti je draga moja zaljubljen u uspomenu.
-Šta pričaš ti? Vidi kako je lep! Savršen!- Jelena se nastavljala diviti gospodinu savršenom.
-Jooooj, bre Jelena, pa svi ga znaju. Damjan je lud ili šta god.. Kao što rekoh zaboravi ga!
-Ma, daj... Koja je njegova priča?
-Pa... Ovako,on i njegova devojka su se ludo voleli, bili su savršen par. Dopunjavali su jedno drugo, sve do jedne večeri. Bila je to žurka povodom ženidbe drugara. Žurci su prisustvovale neke devojka iz kluba, striptizete. Damjan pijan kao i svi prisutni momci, počeli su obletati oko devojaka, koje su im isprale pijane mozgove plesom i lepotom. Jedna od tih devojaka je bila dalja rođaka njegove devojke, s njom se smuva Damjan, ali na jedno veče. Naravno da nije znao da su rođake, a možda nije ni razmišljao. Za to je nekako saznala njegova Mina. Tada je nastao lom. Haos mu je priredila. A završni udarac mu je zadala kada se smuvala sa tipom koji je iz grupe opasnih momaka, neki od narko bosova. Damjan je doživeo poniženje jer je Mina prešla s one strane zakona i to još sa tipom koga je on pokušavao smestiti iza rešetaka.
Ovaj ih je progonio, bio je u stanju i na kraj sveta da ide za njima s namerom da ih uhapsi, uništi... Prošlog leta dok su ovi dvoje progonjenih išli na more, kod kanjona Morače zbog brze vožnje završili su u kanjonu. On i kolega su ih jurili, a oni bežali.- ispričah joj u što kraćim crtama.
-I tako se završila njihova priča?- Jelena je zamišljeno upitala i dalje gledajući gospodina savršenog.
-Da, tako se završila njihova priča, a njegov pokajanički život je počeo... Agonija kojoj nema kraja. Kažu da ga boli to što je uništio devojku koju je iskreno voleo. Možda da ih nije jurio tog kobnog dana, mažda bi sada oboje bili živi, ali on se zakleo da će ih uništiti i eto uspeo je, a sada bi najradije umro od muke. Kasno je sada za kajanje! Da ga nije bes vodio ne bi je nosio sada na duši.
-Uniforma mu zaista savršeno stoji.
-Da, da...- odgovorila sam smejeći se Jeleni koja nije skidala pogled s lepog policajca...
-Nije ga mogla gore kazniti, Dvoje zaljubljenih sa suprotnih strana zakona....
Pogledala sam lepog policajca i zapitatala se da li je vredno njenog mladog života..
-Nije, nije vredno njenog života i njegove patnje......
Letnja sparina čoveka iscrpljuje, pa svako traži način da se rashladi i opusti kako najbolje zna. Bilo to kupanjem u bazenu ili hladnim napitcima... Svejedno je, bitno je samo rashladiti se.
Sedneš u duboki hlad, zavaljena u stolicu i kuliraš uz piće i muziku...Grad pun ljudi, bašte kafića pune, konobari samo obletaju između stolova.
-Ej, gde si odlutala?- lagano po ruci udari me drugarica.
-Nigde, opustam moždane vijuge.- odgovorih joj uz smeh.
-Vidi onog lika, kako je dobar.-Jelena pokaza glavom na tipa.
Okrenuh se u pravcu gde mi je glavom pokazala i vidoh gospodina savršenog.
-A, zaboravi na njega.- uz uzdah joj odgovorih.
-Zašto?- upita zbunjeno me gledajuci.
-On ti je draga moja zaljubljen u uspomenu.
-Šta pričaš ti? Vidi kako je lep! Savršen!- Jelena se nastavljala diviti gospodinu savršenom.
-Jooooj, bre Jelena, pa svi ga znaju. Damjan je lud ili šta god.. Kao što rekoh zaboravi ga!
-Ma, daj... Koja je njegova priča?
-Pa... Ovako,on i njegova devojka su se ludo voleli, bili su savršen par. Dopunjavali su jedno drugo, sve do jedne večeri. Bila je to žurka povodom ženidbe drugara. Žurci su prisustvovale neke devojka iz kluba, striptizete. Damjan pijan kao i svi prisutni momci, počeli su obletati oko devojaka, koje su im isprale pijane mozgove plesom i lepotom. Jedna od tih devojaka je bila dalja rođaka njegove devojke, s njom se smuva Damjan, ali na jedno veče. Naravno da nije znao da su rođake, a možda nije ni razmišljao. Za to je nekako saznala njegova Mina. Tada je nastao lom. Haos mu je priredila. A završni udarac mu je zadala kada se smuvala sa tipom koji je iz grupe opasnih momaka, neki od narko bosova. Damjan je doživeo poniženje jer je Mina prešla s one strane zakona i to još sa tipom koga je on pokušavao smestiti iza rešetaka.
Ovaj ih je progonio, bio je u stanju i na kraj sveta da ide za njima s namerom da ih uhapsi, uništi... Prošlog leta dok su ovi dvoje progonjenih išli na more, kod kanjona Morače zbog brze vožnje završili su u kanjonu. On i kolega su ih jurili, a oni bežali.- ispričah joj u što kraćim crtama.
-I tako se završila njihova priča?- Jelena je zamišljeno upitala i dalje gledajući gospodina savršenog.
-Da, tako se završila njihova priča, a njegov pokajanički život je počeo... Agonija kojoj nema kraja. Kažu da ga boli to što je uništio devojku koju je iskreno voleo. Možda da ih nije jurio tog kobnog dana, mažda bi sada oboje bili živi, ali on se zakleo da će ih uništiti i eto uspeo je, a sada bi najradije umro od muke. Kasno je sada za kajanje! Da ga nije bes vodio ne bi je nosio sada na duši.
-Uniforma mu zaista savršeno stoji.
-Da, da...- odgovorila sam smejeći se Jeleni koja nije skidala pogled s lepog policajca...
-Nije ga mogla gore kazniti, Dvoje zaljubljenih sa suprotnih strana zakona....
Pogledala sam lepog policajca i zapitatala se da li je vredno njenog mladog života..
-Nije, nije vredno njenog života i njegove patnje......
Нема коментара:
Постави коментар