Bojana se mlada udala. Bežeći od roditelja koji su oboje bili alkoholičari. U prvim godinama svog braka dobila je decu. Svoj život je posvetila deci, mužu, svekru i svekrvi. Dok su njene drugarice izlazile po kafićima Bojana je menjala pelene, kuvala, prala, služila muža i njegove roditelje.
Godine su prolazile Bojani takav život nije smetao i ako je ponekad čeznula za nekim ludovanjima, za onim što nije proživela i što nikada neće proživeti.
Deca su odrasla i otišla svako za svojim životom, njen muž Darko je vodio svoj život, a njegov život su bile trke automobila.
Imao je Darko svoja trkaća auta i samo je oko njih radio, dok je Bojana radila sve ostalo.
Od teških fizičkih poslova stradala joj je kičma, doktor je savetovao banju.
Darko koji je važio za velikog šmekera u gradu nije mogao sebi da dopusti da se priča kako ženi nije dao u banju na lečenje, pa joj je uplatio tri sedmice banjskog lečenja i odmah je spakovao za banju i našao pomoć koja će raditi sve Bojanine poslove dok je ona odsutna.
Bojana je prvi put sama odlazila negde, pa je bila malo uplašena, pa čak malo i uzbuđena od nepoznatog.
Dolaskom u banju, medicinska sestra joj je pokazala sobu, salu za vežbanje, trpezariju i sve što će Bojani trebati.
Prvi dani banjskog lečenja su proticali po planu, pomalo i dosadno, jer su oko nje bili sve stariji ljudi koji su imali svoje društvo i svoje teme u kojima se Bojana nije snalazila. Većina pacijenata je imalia posete pa im je vreme brže prolazilo, dok Bojani niko nije dolazio, samo se povremeno čula sa Darkom koji bi joj odgovoro šta radi i rekao kako žuri jer vreme je novac.
Bojanu je jedino zvala drugarica i komšinica Sanja, pa joj je skraćivala vreme kada nije imala nikakve terapije.
Petog dana za vreme ručka u trpezariji Bojana je upoznala gospodina Danila koji je došao na terapiju isto kao i ona. Danilo je prišao Bojani da se upoznaju jer su bili sličnih godina. Polako upoznavajući se postali su bliski, pa možda čak i više nego što su i očekivali, jer obadvoje su imali svoje porodice i svoje živote.
Polako se primakao i dan odlaska kućama. Bojana je bila tužna što ostavlja Danila, a i Danilo isto tako tužan što neće biti pored njegove Bojane koja mu je postala centar sveta, ali dogovorili su se kada će se čuti, pa im je bilo malo lakše što se razdvajaju jer su započeli tajnu vezu.
Dolaskom kući Bojana je nastavila istim tempom da radi. Sve se vratilo na staro, jedino što joj je nedostajao Danilo.
Redovno su se čuli i ubrzo dogovorili da će pobeći zajedno negde daleko od Darka i Mire, Danilove žene. Mnogo su se zavoleli i nisu mogli jedno bez drugog. Bili su sve jedno drugom, to se pokazalo za ovih sedam meseci koje nisu bili zajedno, koje su provodili sa svojim venčanim partnerima.
Oko nove godine u gradu u kome je živela Bojana poče da kruži priča o Bojaninom begu sa njenim ljubavnikom koga je našla u banji. Neki meštani su okrivljivali Darka jer je zapostavio ženu zbog trka i drugih žena, neki su osuđivali Bojanu kako je to mogla uraditi, kako je nije sramota da ostavi muža, kakav god da je njen je muž... Darko od sramote i besa nije izlazio iz kuće.
Priče su se pričale, scenarija razvijala, a Bojana i Danilo su u velikom gradu, a u malom stanu ušuškano živeli i uživali u svojoj velikoj ljubavi i u danima koji su im od života preostali.
Нема коментара:
Постави коментар