Jedno slučajno poznanstvo, ako je uopšte nešto u životu slučajno. Veče pomalo prohladno i topli stisak ruke prijatnog muškarca.
-Nikola!
-Nina, drago mi je,
-I meni je drago Nina, ali stisni ruku malo jače, onako muški.- našalio se moj novi poznanik i oboje smo prasnuli u smeh.
Tako je naše poznanstvo započelo. Pričao mi je o sebi, bio je neko ko te opušta i smiruje. Neko pored koga osetiš da si žena. Bio je pravi gospodin, neko ko ti otvara vrata da uđeš, pridrži jaknu da je obučeš. Kao da je znao da mi samo to i treba. Pričala sam mu neke stvari o sebi, ali nikada o tome koliko sam usamljena. Ako me i pita odgovorim mu nekako škrto pogleda skenutog negde u daljinu. Mislim da je znao, jer je neko ko sluša i prati svaki pokret, pa čak i onu skrivenu misao.
Misao?! Sve češće mi je bio u mislima, nisam to želela, a drugi deo mene je vapio za njim. Želela sam, ali se i plašila nečeg novog i nepoznatog.
Nisam bila od onih žena koje su se predavele muškarcu, ali ovom bih se predala jer je budio osećanja koja su bila izgubljena u proteklim godinama mog života i propalog braka.
Nikola je posedovao je neku drž, neku privlačnost kojoj sam jedva odoljevala. S početka mi je prijalo kada mi drži jaknu da je obučem, a posle mi je smeto taj slučajni dodir jer me prođe neka prijatna jeza. Osećao je to i igrao se pogledima. Očima me je provocirao. A ja kao opijena njim živela za trenutak kada ću ga videti. Osećala sam se kao zaljubljena klinka. A on je uživao u svojoj nadmoći. Izazivao me je, a u meni je rastao neki inat. Nisam želela biti osvojena tvrđava, ali ovaj osvajač je mnogo moćan.
Odluku sam donela da ga više neviđam, ali neee... To je bilo nemoguće jer su nam se putevi ukrštali. Dok sam razmišljala kako ga izbeći, uhvatim sebe kako se šminkam i proleti mi misao da li ću mu biti lepa. "Joj šta mi se dešava" pomisao da sam se izgleda zaljubila bila je zastrašujuća. "Pustiću da vreme uradi šta je najbolje".
Vreme kako je prolazilo mi smo postajali još bolji prijatelji, on mi je pričao o svemu, pa i o strasti koju oseća za tamo neku. Nije ni slutio koliko me boli. "Ne neću mu pokazati. Što bih, pa on u meni vidi samo drugaricu. Pričao je o njoj jer ga je zabavljalo to što nisam htela pokazati ljubomoru koja me je kidala. I dalje je provocirao i možda čak i nesvesno zavodio ili mozda svesno.
Dane sam provodila u borbi sa sopstvenim osecanjima. Svaki dan ga viđala i svakim tim danom ga više volela. Koja njega ne bi zavolela. Shvatio je šta osećam i desio se poljubac.
Poljubio me i ja sam izgubila tlo pod nogama. Tog trenutka nije bilo srećnije žene od mene.
Voleo me je na neki svoj način, a ja njega kao nikoga do tada. Bio je moja prava i velika ljubav.
I sada posle toliko godina gledam naše zajedničke fotografije i čežnja za njim ne prolazi.
I opet sasvim slučajan susret u gradu, on i ja na semaforu. Dobro poynati lik mi izmami osmeh. Bila srećna što ga vidim. Pozvao me je na piće i ja sam naravno pristala. Ponovo je postao moja potreba, potisnuta požuda...
Nekako spontano smo se poljubili i započeli neku novu priča...
-Nikola!
-Nina, drago mi je,
-I meni je drago Nina, ali stisni ruku malo jače, onako muški.- našalio se moj novi poznanik i oboje smo prasnuli u smeh.
Tako je naše poznanstvo započelo. Pričao mi je o sebi, bio je neko ko te opušta i smiruje. Neko pored koga osetiš da si žena. Bio je pravi gospodin, neko ko ti otvara vrata da uđeš, pridrži jaknu da je obučeš. Kao da je znao da mi samo to i treba. Pričala sam mu neke stvari o sebi, ali nikada o tome koliko sam usamljena. Ako me i pita odgovorim mu nekako škrto pogleda skenutog negde u daljinu. Mislim da je znao, jer je neko ko sluša i prati svaki pokret, pa čak i onu skrivenu misao.
Misao?! Sve češće mi je bio u mislima, nisam to želela, a drugi deo mene je vapio za njim. Želela sam, ali se i plašila nečeg novog i nepoznatog.
Nisam bila od onih žena koje su se predavele muškarcu, ali ovom bih se predala jer je budio osećanja koja su bila izgubljena u proteklim godinama mog života i propalog braka.
Nikola je posedovao je neku drž, neku privlačnost kojoj sam jedva odoljevala. S početka mi je prijalo kada mi drži jaknu da je obučem, a posle mi je smeto taj slučajni dodir jer me prođe neka prijatna jeza. Osećao je to i igrao se pogledima. Očima me je provocirao. A ja kao opijena njim živela za trenutak kada ću ga videti. Osećala sam se kao zaljubljena klinka. A on je uživao u svojoj nadmoći. Izazivao me je, a u meni je rastao neki inat. Nisam želela biti osvojena tvrđava, ali ovaj osvajač je mnogo moćan.
Odluku sam donela da ga više neviđam, ali neee... To je bilo nemoguće jer su nam se putevi ukrštali. Dok sam razmišljala kako ga izbeći, uhvatim sebe kako se šminkam i proleti mi misao da li ću mu biti lepa. "Joj šta mi se dešava" pomisao da sam se izgleda zaljubila bila je zastrašujuća. "Pustiću da vreme uradi šta je najbolje".
Vreme kako je prolazilo mi smo postajali još bolji prijatelji, on mi je pričao o svemu, pa i o strasti koju oseća za tamo neku. Nije ni slutio koliko me boli. "Ne neću mu pokazati. Što bih, pa on u meni vidi samo drugaricu. Pričao je o njoj jer ga je zabavljalo to što nisam htela pokazati ljubomoru koja me je kidala. I dalje je provocirao i možda čak i nesvesno zavodio ili mozda svesno.
Dane sam provodila u borbi sa sopstvenim osecanjima. Svaki dan ga viđala i svakim tim danom ga više volela. Koja njega ne bi zavolela. Shvatio je šta osećam i desio se poljubac.
Poljubio me i ja sam izgubila tlo pod nogama. Tog trenutka nije bilo srećnije žene od mene.
Voleo me je na neki svoj način, a ja njega kao nikoga do tada. Bio je moja prava i velika ljubav.
I sada posle toliko godina gledam naše zajedničke fotografije i čežnja za njim ne prolazi.
I opet sasvim slučajan susret u gradu, on i ja na semaforu. Dobro poynati lik mi izmami osmeh. Bila srećna što ga vidim. Pozvao me je na piće i ja sam naravno pristala. Ponovo je postao moja potreba, potisnuta požuda...
Nekako spontano smo se poljubili i započeli neku novu priča...
Нема коментара:
Постави коментар