- Natalija! Buđenje! Hajde ustani - majka je ušla u sobu svoje jedine kćerke da je probudi jer pred sobom je imala još dosta obaveza.
- Dobro jutro mama!
Natalija se polako protegnula i pozdravila svoju vrednu mamu, koja je svakog jutra budila sa mirisom sveže skuvane kafe
- Skloni draperje s prozora da ti uđe svetlost pre ćeš se razbuditi. Jesi li se lepo naspavala dušo mamina?
-Ne! Ne diraj draperje - Natalijin glas je više ličio na cviljene.
- Šta ti je dete, jel ti plačeš? - upita je zabrinuto majka.
-Ne plačem. Samo me pusti da se razbudim i doćiću da popijemo kafu.
Majka je izašla iz sobe ostavljajući kćerku da ustane iako je znala da nešto nije u redu. Poznavala je ona dobro svoje dete. Nisu one imale tajne jedna od druge. Reći će njoj njena Natalija šta je muči.
Natalija je ležala u krevetu glave zagnjurene u jastuk i plakala. Činilo joj se da se ceo svet raspada. Za nekoliko dana se udaje za voljenog čoveka, za tako divnog čoveka, treba da je najsrećnija na svetu, a ona plače. Ne vredi plakati, treba ustati i hrabro nastaviti dalje. Skupila je svu snagu i ustala očiju natečenih od plača i od neprespavane noći, tek pred jutro je zaspala.
Voda i profesionalna šminka su učinili da se ništa ne vidi, ali oštrom oku njene majke ništa nije moglo promaći.
- Sedi, draga moja kafa se hladi. A sada pričaj!
- Šta da ti pričam? - osmehom je Natalja pokušala da zavara svoju mamu.
- To što te muči ispričaj mi.
- Joj, mama ispričaću ti samo ne znam odakle da počnem, ali i kako da počnem - uzdahnula je da napuni pluća vazduhom - ti znaš da ja pred tobom nemam tajne, ali ovo sada što ću ti ispričati neću ti moći otkriti baš sve. Ja Bogdana volim više od same sebe, on je ceo moj svet, ali se neću za njega udati.
- Šta pričaš ti? Jel tebi dobro? - majka je širom otvorenih očiku posmatrala uplakano lice svoje kćerke, lice niz koje su suze tekle u potocima.
- Mama shvati da mi se srce cepa od bola, ali ne mogu. Hoću da odem odavde. Sinoć sam zvala tetku i pitala sam je da li mogu da se smestim kod nje dok ne nađem drugi smeštaj. Pristala je, samo što ona želi da ostanem kod nje jer je sama, znaš da su joj deca u inostranstvu.
- Ja ne mogu da verujem da te dobro čujem. Šta ti je odjednom? Da li je Bogdan loš prema tebi?
- On je najbolji muškarac na celom svetu.
- Pa šta je onda? Šta te spopalo?
-Sinoć mi je u salon došla teta Zorica i rekla da ako se udam za njenog sina nikada me neće prihvatiti, Neće ni unučad prihvatiti, a Bogdana će razbaštiniti ako me ne ostavi. Ne voli me, to znaš i ti. Ne prihvata me i to nikada nije krila. Sećaš se kada smo bili deca pa se okupimo na ulici da se igramo mene je popreko gledala. Odmeravala je i mene i moju garderobu. Ona voli samo bogate, siromaštvo joj je kao šuga.
- Šta kaže Bogdan na to? Da li on uopšte zna?
- Zna da me ne voli, samo što on misli da će sve to nju da prođe vremenom. Samo što ja ne mogu da ga stavim da bira između mame i mene, a koju god da izabere neće biti sloge.
- To si upravu, ali ipak ima pravo da zna zašto ga ostavljaš. Ne možeš se tek tako okrenuti i otići -majka je pokušala da Nataliju smiri, iako je i sama znala da je buduća svekrva ne voli, jer je iz siromašne porodice. A ona hoće bogatu snaju.
Obe su se zadubile u misli, svaka je imala svoje, ali o istom su mislile. Tuga je obuzela i majku i kćerku. Htela bi joj pomoće, ali kako utešiti povređeno srce.
- Neću ga ja ostaviti! Ti ćeš!
- Šta? Šta si rekla? Sama ćeš. Zovi ga da dođe i lepo popričajte, a ja odoh da ne zakasnim na posao, pa i otkaz da dobijem. Samo nam to još fali. Jel ti danas radiš?
- Ne, uzela sam slobodan dan posle sinoćnjeg razgovora sa teta Zoricom.
Majka je zagrlila svoje dete i toplo je poljubila u nadi da će promeniti odluku jer je znala koliko voli Bogdana.
Natalija je ostala da sedi za stolom i razmišlja šta da uradi, bez Bogdana će umreti, a ovako ceo život će trpeti mržnju žene koja je jedna od najbitnijih njenom Bogdanu. A šta bi mi i rekla, Zašto ga ostavlja. Tako sedeći i razmišljajući kako i šta dalje na vratima se pojavi Bogdan.
-Ljubavi moja! Bio sam u salonu rekoše mi tvoje koleginice da si uzela slobodan dan. Da li se ti to meni spremaš za svadbu? - Bogdan je bio veseo i nije ni naslućivao kakva se oluja odvija u Natalijinoj duši. Natalija je zagrlila Bogdana i u njegovom zagrljaju je shvatila da nema te mržnje koju neće moći pobediti.
- Ti to plačeš? - začudio se kada je podigao njeno lice prema svom.- moja mama te nasekirala. Znam rekla mi je jutros da se ozbiljno pričale. Ne sekiraj se veruj mi da će promeniti stav, a iako ga ne promeni nećeš živeti sa njom u istoj kući. Tata nam je kupio kuću to sam ti hteo reći na venčanju, ali zbog svega ovog eto rekoh ti ranije.
- Bogdane, meni kuća ništa ne znači. Da je to i koliba bilo bi mi lepo samo da si ti pored mene. Ali tvoja majka me ne voli. To će tebi možda jednog dana zasmetati.
- Ti znaš da moja mama nije znala ko je bio davalac bubrega. Znala si ti i ja. Jutros sam joj rekao da zahvaljujući tebi ona ima sina. Gledala me je i nije mogla da veruje, samo je počela da plače jer je postala svesna da ima neko ko me voli tako reći isto koliko i ona. A malo je ljubomorna jer nije više jedina žena u mom životu. Ne brini proći će je to.
Bogdan je smirio svoju lepu devojku, a kada mu je Natalija ispričala da je odlučila da pobegne u drugi grad od njega jer nije mogla da se bori sa njegovom mamom, Bogdan je zagrlio i rekao da bi ga sa ostavljanjem i ubila. Teta Zorica se posle otkrića koje joj je Bogdan rekao promenila prema Ntaliji tako da je zajedno sa Natalijom i njenom mamom birala venčanicu. Teta Zorica je jedva čekala unuče da dobije i veoma srećna bila u ispijanju kafe sa svojom snajom i prijom.
Нема коментара:
Постави коментар