SUDBINA

- Bila sam danas kod ujaka. Čini mi se da izgleda lošije nego pre tri dana - rekoh mami i sedoh pored nje.
- Znam, a kako bi i izgledao kada ga ubija rak, svakim danom sve više - reče moja mama pogleda spuštenog na pod da prikrije suze. Suza su svedok njenog potisnutog bola. Trudila se biti jaka zbog svoje i ujakove dece.
- Žao mi je, mnogo me boli - prošaputala sam mami.
Zagrlila me je da bi me utešila.
Odlučila sam da legnem ranije, ali san nije hteo na oči. Misli su se kovitlile kao uzburkano more.
- Čuješ li sovu - na vratima se pojavi moja mama sa pitanjem od kog zamalo neprasnuh u smeh.
- Da, mama čujem. Nije valjda da veruješ u priče kako je sova glasnik smrti? - ipak nisam mogla da se suzdržim i prasnuh u glasan smeh.
Mama me popreko pogleda, zavrte glavom i okrete se da izadje napolje iz sobe.
- Mama, mama izvini, ali to su gluposti - pokušah opravdati svoj postupak.
- Bojim se da nisu. Laku noć andjele - vratila se s vrata samo da bi mi spustila topli poljubac na obraz.
Ne znam ni kada sam zaspala, samo znam da me je ružan san probudio i nisam smela više zaspati, pa sam jutro dočekala uz knjigu.
Mama je taman stavila sebi vodu za kafu kada sam ja izašla iz svoje sobe na njeno veliko zaprepašćenje.
- Šta ti radiš ovako rano?
- Nisam mogla spavati imala sam neki košmar i to sve zbog tvoje sove.
- Kakve moje sove? - odbrecnu se na mene ko da sam je iglom bocnula.
- Pa da ti nisi mi spomenula sovu, ja ne bih ni sanjala. Hoćeš da ti ga ispričam? - upitah je, na šta je ona potvrdno klimnula glavom.
- Sanjam ti ja kako čujem sovu i kažem sebi joj neko će umreti, a i sama znaš da ja u to ne verujem, ali u snove svašta dođe. U tom zvoni moj telefon, mislim u snu mi zazvonio i zove me moja drugarica Dragana koja mi kaže, Ana rekla mi tvoja mama da ti javim da ti je ujak preminuo. Ja u čudu se pitam što bi moja mama rekla da mi to Dragana kaže, u tom se opet javlja Dragana koja mi viče draaaaagoooo.... ja je pitam što ti je drago što je preminuo moj ujak Mile, ona opet meni viče draaagoooo... i glas se gubi. Tada sam se probudila i više nisam spavala.
Mama se prekrsti uz reči Bože pomozi, a i ja sa njom...
Svaka je bila u svojim mislima kada se na vratima pojavila ujna Dara od ujaka Mileta žena. Sede na fotelju i prekrsti se.
- Čuli ti Dušice šta se desilo? - upita ujna moju mamu, ali joj nedade ni da odgovori da li je čula ili nije - Preminu tvoj i Miletov brat Dragan.
Ja da sam stojala pala bih. Odmah se setih sna i pogledah u mamu koja me pogleda potpuno šokirano.
- Kažu da mu je samo pozlilo i da je srce stalo. Nije bio bolestan. Zamisli sudbine da se pomirio sa Miletom pre dva dana i odmah posle toga preminuo. Mile boluje već treći mesec i svi znamo da mu nema spasa, a Dragan zdrav umre i to odmah po pomirenju - ujna je pričala bez tačke i zareza dok je moja mama šokirano sedela potom ustala i otišla kod ujaka Dragana koji je živeo u drugoj ulici.
Ja sam ostala da sedim i da se pitam da li mi je san najavio ujakovu smrt.
Nisam do tada verovala u nešto što nema logike, ali posle toga verujem jer život ima neku svoju logiku koja nama običnim smrtnicima nije jasna.