UČITELJICE NAŠA

Sunce obasjava široke prozore naše malene učionice. Svi smo na svojim mestima, samo naša učiteljica stoji ispred table i piše zadatak. Provera znanja. Još pet dan i kraj školske godine, raspust...
Svi se raduju raspustu, putovanjima, moru, igranju bez ograničenja... Posle raspusta vratićemo se u klupe kao i svake godine, ali ovaj put neće biti kao pre... Neće nas dočekati naša Dragana, već neka druga.
Znam da nam je Dragana našla neku dobru poput nje, jer i posle  četiri godine vodi će brigu o nama. Biće ponosna na naše uspehe, kao što je ponosna na uspehe generacija pre naše...

Naša učiteljica Dragana žena velikog srca, znanje nam je prenosila, rešavala naše male i velike probleme. Učila nas lepom ponašanju. Uvek je govorila da nas je zavolela kao svoju decu, a tako i jeste. Poklonila nam je puno ljubavi i pažnje.
Za ove četiri godina Dragana nam je bila više od učiteljice. Bila nam je pravi prijatelj, poput majke, tetke... 

U stvarnost me vraća škripanje krede po tabli i nežni učiteljičin glas. Više nije tako stroga i ona je tužna zbog rastanka, zna da je od nas deli još samo pet dana...
Pustila nas je da se igramo više nego pre...
Biće i oproštajna žurka, biće suza... Jer jedna je Dragana!

Dragana, učiteljice naša hvala ti za sve što si nas naučila, za vreme koje si posvetila nama, Učiteljice naša nećemo te razočarati, bićeš ponosna na svoju generaciju 2013-tu.
Dragana mi te volimo!!!

PRICA POSVEĆENA UČITELJICI MOJE ĆERKE, DRAGANI STANIĆ !!!