Veče je tek počelo da se spušta nad malim planinskim selom. Začuse i prva sova iz obližnje šume.Vrata male trošne kuće uz škripu otvoriše se i pomoli se seda glava deda Živojina.
-Dobro veče ukućani! Jel slobodno?- Upita deda Živoje nekako sumornim glasom.
-Ajde, ajde... Slobodno je kako ne bi bilo!- Povikao je Pero.
-Fala, Pero.
-Šta ti je Živoje, koje te muke more?- Upita ga Pero videvši da nije baš nešto raspoložen njegov dobar drug.
-Umro nam Milivije.
-Kako umro? Šta to bre ti pričaš? - Začudi se Pero.
-Umro!- Opet će Živoje.
-Aman Živoje, Bog s tobom bio, kako umro!
-Ama, Pero kažem ti da je umro! A kako, pa ubilo ga sujeverje! Kažem ja da ne treba baš svemu verovati.
-Sujeverje???- Pero podiže začuđeno obrve, neverujući svojim ušima šta čuje.
-Da, da sujeverje!
-Kakvo crno sujeverje? Od kada sujeverje ubija, ima ruke pa ubija, jel? - Našali se Pero.
-Nema ruke, ali ubija.
-Kako?- upitaše ga sad već u glas Pero i Vida.
-Čovek u svašta verovao, pa mu došlo glave. Znaš onog njegovog ludog jarca?
-Da, znam! Ko tog jarca ne zna, kad mu kuću čuva bolje nego neko pašče.
-Eeee, taj jarac.
-Kako ga jarac ubio?
-Milivoje cepao drva, pa poslao ženu da mu donese kuvanu rakiju, da se malo zagreje i iznutra. Videvši ženu da izlazi sa rakijom, odluči se da sedne na panj da odmori malo dok pije rakiju. Sede i ona sirotica preko puta njega da vidi s njim šta za večeru spremiti. Kad ko iz vedra neba skoči jarac na leđa Milivoju. Jauknu Milivoje, došo đavo po mene, vidim mu kopite. Nasmeja se Sofija misleći da joj se muž šali sve dok joj on siromah ne zatraži oproštaj što je ponekada bio nezgodan. Videvši da je đavo odneo šalu viknu mu Sofija pa to je tvoj jarac, ali njemu jadniku srce već stalo.
Doktor Mirko je mogao samo da potvrdi da je umro.
-Kakvog đavola je Milivoje video?- Bledog lica je upitala Vida.
-Kako kakvog? Pa od jarčevih nogu koje su mu bile na ramenima kada mu je na leđa skočio pomislio je da je đavo došao po njega.- Pokušao je Živoje da objasni uplašenoj Vidi.
-To sam razumela, ali kakve veze đavo ima sa nogama jarca?- Vida je bila uporna da sazna sta je to toliko uplašilo Milivoja.
-Čovek je verovao da se đavo javlja sa telom i glavom čoveka, a kopitama jarca. Tako da kada je video jarčeve noge na svojim ramenima uplašio se da su to đavoljeve ruke i srce mu puklo od straha. Jesi li sada razumela? - Upita Živoje kome je već dosadilo da objašnjava kako i zašto je Milivoje umro.
-Bog da mu dušu prosti, daj Vido rakiju da popijemo za pokoj duši Milivojevoj. Sprami mi peškir i sveću, a i malo jabuka i kesicu bombona i da kutiju cigara da ponesem, znaš kako idu običaji. I nemoj puno da veruješ da ne odeš i ti bogu na ispovest pre vremana.- Nasmejaše se svi sem Vide kojoj nije bilo baš smešno jer je verovala i ona sama u svašta....
-Ajde popite samo po jednu jer i tamo ćete morati popiti za pokoj mu duši. Idite da se spremate dotle ću ja kesu spakovati, a ja se neću spremati jer ću svakako Sofiji pomagati mesiti krofne i gužvare za sutra....
Njeh dvojica su već izašli iz kuće, dok se Vida pričajući i dalje vrtela po kući, valjda da otera strah...
-Dobro veče ukućani! Jel slobodno?- Upita deda Živoje nekako sumornim glasom.
-Ajde, ajde... Slobodno je kako ne bi bilo!- Povikao je Pero.
-Fala, Pero.
-Šta ti je Živoje, koje te muke more?- Upita ga Pero videvši da nije baš nešto raspoložen njegov dobar drug.
-Umro nam Milivije.
-Kako umro? Šta to bre ti pričaš? - Začudi se Pero.
-Umro!- Opet će Živoje.
-Aman Živoje, Bog s tobom bio, kako umro!
-Ama, Pero kažem ti da je umro! A kako, pa ubilo ga sujeverje! Kažem ja da ne treba baš svemu verovati.
-Sujeverje???- Pero podiže začuđeno obrve, neverujući svojim ušima šta čuje.
-Da, da sujeverje!
-Kakvo crno sujeverje? Od kada sujeverje ubija, ima ruke pa ubija, jel? - Našali se Pero.
-Nema ruke, ali ubija.
-Kako?- upitaše ga sad već u glas Pero i Vida.
-Čovek u svašta verovao, pa mu došlo glave. Znaš onog njegovog ludog jarca?
-Da, znam! Ko tog jarca ne zna, kad mu kuću čuva bolje nego neko pašče.
-Eeee, taj jarac.
-Kako ga jarac ubio?
-Milivoje cepao drva, pa poslao ženu da mu donese kuvanu rakiju, da se malo zagreje i iznutra. Videvši ženu da izlazi sa rakijom, odluči se da sedne na panj da odmori malo dok pije rakiju. Sede i ona sirotica preko puta njega da vidi s njim šta za večeru spremiti. Kad ko iz vedra neba skoči jarac na leđa Milivoju. Jauknu Milivoje, došo đavo po mene, vidim mu kopite. Nasmeja se Sofija misleći da joj se muž šali sve dok joj on siromah ne zatraži oproštaj što je ponekada bio nezgodan. Videvši da je đavo odneo šalu viknu mu Sofija pa to je tvoj jarac, ali njemu jadniku srce već stalo.
Doktor Mirko je mogao samo da potvrdi da je umro.
-Kakvog đavola je Milivoje video?- Bledog lica je upitala Vida.
-Kako kakvog? Pa od jarčevih nogu koje su mu bile na ramenima kada mu je na leđa skočio pomislio je da je đavo došao po njega.- Pokušao je Živoje da objasni uplašenoj Vidi.
-To sam razumela, ali kakve veze đavo ima sa nogama jarca?- Vida je bila uporna da sazna sta je to toliko uplašilo Milivoja.
-Čovek je verovao da se đavo javlja sa telom i glavom čoveka, a kopitama jarca. Tako da kada je video jarčeve noge na svojim ramenima uplašio se da su to đavoljeve ruke i srce mu puklo od straha. Jesi li sada razumela? - Upita Živoje kome je već dosadilo da objašnjava kako i zašto je Milivoje umro.
-Bog da mu dušu prosti, daj Vido rakiju da popijemo za pokoj duši Milivojevoj. Sprami mi peškir i sveću, a i malo jabuka i kesicu bombona i da kutiju cigara da ponesem, znaš kako idu običaji. I nemoj puno da veruješ da ne odeš i ti bogu na ispovest pre vremana.- Nasmejaše se svi sem Vide kojoj nije bilo baš smešno jer je verovala i ona sama u svašta....
-Ajde popite samo po jednu jer i tamo ćete morati popiti za pokoj mu duši. Idite da se spremate dotle ću ja kesu spakovati, a ja se neću spremati jer ću svakako Sofiji pomagati mesiti krofne i gužvare za sutra....
Njeh dvojica su već izašli iz kuće, dok se Vida pričajući i dalje vrtela po kući, valjda da otera strah...
Нема коментара:
Постави коментар