недеља, 26. мај 2013.

PRIČE PORED OGNJIŠTA- ZLA ŽENA

Sobom se širi dim iz lule deda Živojine, dok on polako pućka i gleda zamišljeno u vatru.
-Znaš Pero, tamo gore pod onim brdima gde mi je kuća bila?-Upitao ga pokazujući glavom prema brdima.
-Znam, Živoje.
-Živela tamo jedna žena. Leposava se zvala, Lepa smo je zvali. Moja Dobrila bila dobra s njom. Često nam je u kuću dolazila. Nemaš puno ljudi pa voli žena kad joj neko dođe, da prozbori neku reč. Nisam je ja voleo. Bila nekako loša osoba, uvak sve prva volela da zna. Volela da tračari, a znaš kako to mene nervira. Svugde gura svoj nos. Kažem ja mojoj Dobrili, mani se ženo ćorava posla, ta Lepa nije čista u glavi. U čiju kuću ona dođe u toj kući mora svađe biti. Što kažu stari ljudi i dva oka u glavi ta bi zavadila.
Jedan dan dođe ona kod nas na kafu, ogovara i puni glavu Dobrili, što za mene, što za decu. Posvađamo se Dobrila i ja. Napokon shvati moja Dobrila da sam u pravu za Lepu. Rekla joj da nam više ne dolazi.
I prestade nam Leposava dolaziti. Prođe ti od tada par meseci, mi na nju i zaboravili kada nama dođe pokojni Milivoje i reče kako je video Lepu da je izlazila iz kuće one baba Radojke, tamo u planini što je kolibu imala.
-A odkud si ti nju tamo video?- upitam ga ja.
-Vodio sam ovce tamo gore na ispašu.-Odgovori Milivoje-Ne misliš valjda da sam i ja kod Radojke išao-Smeje se Milivoje.
-Čuo sam ja da je ona toj Radojci čest gost. Voli žena da joj Radojka vrača.
-Srela Sofija Radojku u selu kad je išla po namirnice za kuću. Radojka joj se hvalila kako joj Lepa dobro plaća da komšiluku zagorča život. Sofija se uplašila. Znaš da leči sa travama i ljude i stoku, pa i nije baš bezopasno.
-Pusti Milivoje to su prazne priče.Ljude i stoku može da izleči, jer ih leči travama. Ali kako možeš sada i ti ko baba neka verovati u te vračke.
-Kažem ti da ume žena da pravi svakakva čudesa.-Milivoje je uporno tvrdio svoja uverenja.
-Milivoje od tih njenih trava kuva se čaj tako se leče ljudi, a i stoka.
-Pa od tih trava i pravi čudesa. Daje narodu neku vodu da sipaju u piće onima kojima žele zlo učiniti.
-Pa jesi li ti Milivoje video nekog ko je tu vodu popio? Može samo čaj od bunike da im da.'Veselo sam se nasmejao Milivoju.
-Nisam! Ali znam da žena ima moć.Pa vidiš i sam da zena voli da kune. Kune koga god stigne.
-Pa ko je kriv neka se boji kletva, a ko nije, nema potrebe da strahuje od toga.
Milivoje je otišao i dalje ubeđen da Radojka pravi čudesa, kako je on to rekao. ali svi znaju kako je sujeveran Milivoje pa nije bilo vajde pokušati ga razuveriti.
Za kletvu je bio u pravu. Klela je koga god je poznavala. Govorili su joj ljudi da ne radi to, vratiće joj se zlo koje je drugima želela.
-Jel se vratilo?-pitao je Pero radoznalo.
-Jeste.-Mirno je odgovorio Živoje i nastavio da pućka svoju lulu i pije vruć čaj.
-Pa koje zlo je zadesilo?
-Pričaću vam sutra.-Mirno je nastavio Živoje dok smo mi deca mislili da ćemo do sutra umreti od radoznalosti.
-Kako će ova radoznala deca dočekati sutra da čuju nastavak priče, a bogme i ja sam postala radoznala.-Progovorila je Vida koja je sve vrema ćutala u svom ćošku.
-Polako Vido ne valja biti preterano radoznao.
-A zašto sada to ne valja?-S muko je upitala Vida.- Ne valja ovo, ne valja ono! A šta valja?
-Radoznali ljudi kraće žive.-Smejeći se odgovorio je Živoje, na šta smo se svi u sobi počeli smejati.