DARIJA

-Darija imam sjajnu vest!- sav usplahiran u sobu svoje sestre uleteo je Darko i skočio na krevet gde se odmarala Darija.

-Aaauuuh polako bre. Šta je to tako sjajno?- upita ga sestra ostavljajući šolju iz koje je pila popodnevnu kafu.

-Postaću tata!

-Molim!?- Darija je bila šokirana, što i nije pokušala da sakrije.

-Nina je trudna! Biću tata!

-Jesi li ti lud!? Koliko imaš godina bre? Kakav tata šta te uhvatilo?- Darija je bila toliko šokirana da nije sebi mogla da dođe. Darko je tek napunio dvadesetu godinu, a Nina devetnaestu godinu. Premladi su. Darija je starija dve godine od brata i nije još pomišljala da se uda i da postane majka.

- Slušaj, bićeš tetka.

-Ti nisi normalan!

-Jesam, jesam! Prvo smo razmišljali o abortusu, a onda smo se odlučili da se dete rodi. Ko zna zašto je to dobro.- Darko je bio presrećan, dok mu sestra bila zaprepašćena jer je premlad za takvu odgovornost. Biti roditelj je velika odgovornost.

Počele su pripreme oko venčanja, jer je beba trebala doći na svet u junu, a nisu hteli da mlada bude sa velikim stomakom na venčanju. 

Darija je pomagala oko venčanja i bila srećna što će postati tetka iako je to bilo neočekivano ipak je izazvalo u porodici veliku radost. Bila je ponosna tetka.

-Hej, veštice da li želiš da znaš pol bebe?-Jedno popodne njen mlađi brat ulete u sobu pošto mu je to bila navika da uvek bez kucanja uleće u sobu.

-Pa, naravno da želim. Reci.

-Devojčica i zove see...

-Devijčica! Jeeee... Kako? Kako se zove?- bila je radoznala i veoma nestrpljiva da čuje.

-Zove se.... Zove se Darija. Tvoje ime sam joj dao. Ne znam zašto, verovatno da bi te odobrovoljio pošto si se ti najviše protivila tome.- Darko je obožavao svoju dve godine stariju sestu i uživao je kada je zadirkuje.

Od sreće Dariji su suze krenule, zagrlila je svog brata i ljubila ga kao da je malo dete.

Darija u vreme svih tih priprema počela je osećati malaksalost, izgubila je i na težini, a to je njen brat prvi primetio. Mada su svi mislili da je od sreće i od umora oko priprema venčanja. Ipak je otišla kod doktora na analize po nagovoru svoje majke.

Posle obavljenih pregleda utvrđeno je da ima leukemiju. Odmah su krenuli da joj daju hemoterapiju jer nisu želeli da gube na vremenu.
Hemoterapija je proticala kako su i očekivali. Razarajuće i sporo.
Počeli su da razmišljaju o matičnim ćelijama, jer tu je spas.
Sa rođenjem bratove kćerkice urađena je transplatacija matičnih ćelija koja je bila uspešna i Darija se ubrzo izlečila.
Prvi put kada je uzela malu bebu u ruke setila bratovih reči kada joj je saopštio da će postati tata, tada je rekao ko zna zašto je to dobro. Kao da mu je neko šapnuo šta će se desiti i da će ta mala Darija spasiti veliku Dariju! A ona se tada protivila rođenju ovog malog bića koje joj je dalo novu šansu za život.
Osmehnula se i poljubila maleno biće koje je bilo za sve njih dar od Boga.