Skadarlija nikad ne spava
Leto gori, Beograd pod zvezdama sija,
najlepše se voli usred Skadarlija.
Kaldrma pod nogom, vino u čaši,
svaka stara pesma novu ljubav traži.
Za stolom Cigani, violina diše,
svaka njena nota po duši mi piše.
Tambura me vodi, srce ritam prati,
neke stare ljubavi niko ne može da vrati.
Telefon ćuti, poruke nek stoje,
ove noći važnije su oči tvoje.
Neka ceo svet juri svoje dane,
ja biram ljubav, muziku i kafane.
Nek se vino toči, nek se pesma čuje,
dok se stara kaldrma pod korakom raduje.
Jer u ovom gradu, kad se srce da,
svaka noć je ljubav, svako jutro nada.
Ako jednom odeš, ne okreći lice,
Beograd će čuvati naše sitnice.
Jer boemi znaju, to je stara čar
ljubav nije prolazna, ljubav je božji dar.
Нема коментара:
Постави коментар