Leto u Skadarliji
Leto miriše na vino i stari grad,
Skadarlija čuva svaki izgubljen trag.
Kaldrmom lagano prolaze boemi i smeh,
a u svakoj pesmi krije se po jedan greh.
Gitara i violina dele istu noć,
Cigani pevaju, srce nema moć.
Čaše se sudare, zvezde siđu bliže,
a ljubav se u Beogradu najlepše diše.
Neko se zaljubi uz pesmu do svitanja,
neko u očima nosi godine ćutanja.
Jedni nazdrave sreći, drugi starim ranama,
ali svi ostanu verni beogradskim kafanama.
Dok toplo veče grli stari kamen siv,
svaki osmeh postaje još malo živ.
Jer leto brzo prođe, a ostane trag,
na kaldrmi što pamti i ljubav i mrak.
Zato sipaj još jedno, nek tambura svira,
nek noć bude duža od svakog nemira.
Jer dok Skadarlija pod zvezdama sja,
boemska duša uvek će pronaći svoj raj.
Нема коментара:
Постави коментар