Samo stranci
Dok vetar nežno njiše grane breze,
a nebo zvezdama pokriva noć,
cvrčci svoju ljubavnu pesmu pletu,
kao da nam žele vratiti ljubavnu moć.
Muzika iz daljine tiho kroz tišinu teče,
pogledi govore više od reči.
Usne nam se spoje kao ruže žedna kiša,
a srce bez tebe ne ume da diše.
Tako blizu, a tako daleko,
kao da nas deli čitav svet.
Inat je pobedio ljubav i sreću,
i ubrao naš poslednji cvet.
Sada smo samo stranci u noći,
što se vole, a ćute zauvek.
Poljupcima krijemo ono što boli,
a tišina govori više od svih reči.
Možda jednog dana sretnu nam duše,
kad ponos izgubi poslednji trag.
Do tada ćeš biti moja neispričana priča,
i jedina ljubav koju je pobedio inat.
Нема коментара:
Постави коментар